Ona se budi

Danas sam na rođendanu jedne moje drugarice čula zanimljivu izjavu.

Poenta je u tome, da muškarci mogu da provedu neko vreme (mogu biti u pitanju dani/nedelje/meseci/godine) sa devojkama za koje nisu emotivno vezani.

Da nisam neodlučna u odgovoru da li je ovo tačno ili netačno, ne bih pisala ovde. Takođe smatram da ne postoji precizan odgovor na ovo pitanje. I ajd da je što ja samo smatram, ali zaista ne postoji precizan odgovor.

To mi je takođe pre pet minuta potvrdio moj dečko dok smo pričali telefonom. On kaže da je to apsolutno moguće kod nekih. Da se ne slažem sa njegovim mišljenjem, bila bih srećna. No, jednostavno, nemam druge, već samo da se složim.

On je dao primer njegove babe i dede. Njih su bili upoznali, i dok su se upoznavali, već je bilo kao rešeno da će se ona udati za njega, da će ona biti majka njegove dece i tako to. Dobro. Nije dobro, ali takav je život.

Ne kažem da je taj razlog kod svih nas u pitanju, jer su sada druga vremena, i pre "prave" osobe danas ljudi upoznaju puno "pogrešnih". I takođe bih naglasila da ovo i žene rade, mislim, mogu bez emotivnog vezivanja da provedu neki period svog života sa osobom od koje im se ne pomera nijedna dlačica na telu.

Moje pitanje je: zašto? Koji je razlog? Šta doprinosi tome da ljudi tako postupaju?

Sigurno neki razlozi postoje, jer bi u suprotnom svi izabrali strast i ljubav.

Šta mislite?

Ovu sam fotografiju uslikala na Moto skupu u Pančevu.

Kako mi je upravo ovo ušlo u kadar foto-aparata - ne pitajte. Nego, ne kažem da je sama fotka nekako previše umetnička (meni se sviđa, ali ukusi su različiti), već sam ja očarana sklopom ovih boja. Šta vi kažete?

Devojke u mojim godinama izlaze svakog vikenda u neki fensi kafiće, klubove i šta god i toliko se napiju da se sledećeg dana ne sećaju čije su sve usne ljubile, ili možda, u gorem slučaju, kome su dali najintimniju sebe. A muškarci? Oni se ne bune, oni to samo iskoriste i njima je lepo. To nije ono najgore. Još je gore to što je to u današnjem vremenu opravdano među mladima. Skoro niko ti ne sudi zbog toga. Ono zbog čega će ti ljudi suditi je ako nemaš savršeno nameštenu kosu, ili ako ti se čarape ne slažu sa bojom senke koju si nanela na kapke. Besmisao. Besmisleni besmisao besmisla!

Kakve su to vrednosti današnjih ljudi? Većine njih.

Kako ti mladi dospeju do tog patetičnog nivoa da to rade? Gde su im, zaboga, roditelji?! Kako su ih vaspitavali i da li su ih uopšte vaspitavali?

Ne znam stvarno.

Hajd, što roditelji... Gde im je savest? Ponos? Ako su ikad čuli za to.

Nisam ja neki sad frik koji ne izlazi. Imam svoje (normalno) društvo sa kojim se zezam, idemo na svirke, pijem (da, u normalnim količinama). Zabavljamo se. Samo što nama nisu potrebne te nebuloze i taj današnji trend da bi nam veče bilo prijatno.

Pitam se, zašto ljudi danas teže ka tome da budu glupi, da nizašta ne mare? Da li je tako lakše? Verovatno i jeste. Sigurno se niko od njih ne pita trenutno kao ja, ludača, zašto propadaju sve vrednosti koje su postojale.

Napijmo se, kresnimo, prespavajmo dan, pa Jovonanovo!

Hoće li u tim manirima vaspitavati decu?

Još sam mlada, i za razmišljanje o deci imam još dosta vremena. No, ono u šta sam sigurna, najsigurnija, je da moja deca neće biti ovako maloumna kao što vidim da su klinci koje srećem.

Postoji ljubav, to je smisao. To i samo to.

Nisam moderna, šta ćeš.

Ne volim kada se probudim i shvatim da se u toku sna nisu pojavljivale nikakve slike u mojoj glavi. Volim da sanjam, čak i ako se nakon buđenja više ne sećam svog sna. San je moj drugi život. Često i Deja Vu.

Juče mi je bilo prelepo veče! Bila sam na svirci Baneta GT. Inače, on je i gitarista u Van Gogh-u, a uz to i sin moje veoma drage bivše profesorke. Bane me je (ponovo) očarao svojim pevanjem i sviranjem gitare. Bila sam potpuno u transu. Šalim se, nisam bila u transu, ali svakako je bila jedna od boljih svirki na kojima sam bila u poslednje vreme. Slikala sam se sa njim. Slike neću kačiti zbog privatnosti jer želim do neke mere da ostanem anonimac ovde.

Nego, kad sam se probudila i ušla u trpezariju, mama i tata su već doručkovali. Radosnu vest je tad kazala mama. Stigle su mi kasete!

Lep izbor muzike imam, hm? Mislim da ću od ove fenomenalne kolekcije najviše slušati Block Out i Bjesove, a posle sve ostalo.

I Kud Idijoti. Šteta što nikad nisam imala prilike da ih slušam uživo. A nikad ni neću imati, nažalost, veliku žalost.

Kad smo kod Idijota već, vidite onu kasetu na kojoj piše "Tako je govorio Zaratusta"? E danas nastavljam da čitam knjigu "Tako je govorio Zaratustra" (Fridrih Niče). Nadam se da se neću izgubiti u svim tim njegovim silnim metaforama. Za sad mi dobro ide. Kuc kuc!

Danas čitanje znači. Srpski me danas ne privlači, nekako mi je previše sumoran dan (bez razloga, samo je moje raspoloženje takvo). Srpski ostavljam za neki drugi dan.

I moja ljubav najljubavnija će me uveče čekati na četu. Jedva čekam da se kuckamo, kad već ne možemo do sledećeg vikenda da se vidimo.

Voli vas

Sunčica

"Nije dovoljno jednoj stvari leđa okrenuti pa da prestane da nas goni i muči. I da zaklopi oči, on bi samo to video."

Na Drini ćuprija, Ivo Andrić