Ona se budi

 Nakon dolaska na svirku u nekom kafiću gde se okupljala njegova generacija -

 Brat: Pitao je Szív za tebe.

Pogledala sam iza sebe, tamo je bio On... Brzo sam se sklonila da me ne bi video.

Bezuspešno, nakon nekoliko minuta je došao da priča samnom. Opušten. U trenerci... Onoj u kojoj sam ja spavala, u mojoj omiljenoj... kao da se nište nije dogodilo. Više se ni ne sećam šta mi je pričao... Sećam se samo toga da se čudio što nemam dredove (koje sam ošišala pre 2-3meseca).

I tako sam se ja nakon toga zabavljala sa prijateljima.

Otišla sam ispred muzike da đuskam, da zaboravim...

Došao je on.

Zagrlio me je.

Otišao je. 

Balada, druga balada, treća, četvrta... Sve  one koje me uništavaju.

 ...njegov poljubac na lice kada je odlazio.

Nisam mogla zaustaviti suze na putu do kuće.

Znam da ga ne mogu vratiti.

Znam da šta god uradim neće biti dovoljno.

Znam da...

Volim ga...

Najviše na svetu... i nikoga, nikad, neću voleti kao njega. Nikad.

Ostavi me...

Ostavi me da te zaboravim.

Molim te. Preklinjem te!

Pusti me...

Pusti me da odem.

Ja ovako ne mogu više. 

http://www.youtube.com/watch?v=Dy_fEcKaawU&context=C4e041d6ADvjVQa1PpcFOQYDxCHPU8eWg5TfHnYNuBghCWJuEdFag= 

I sada suze teku toliko da bi mogle stvoriti čitav okean. Najveća patetika u mom životu. Ali ja te volim, volim te i znam da je ova ljubav nemoguća jer smo mi bili prokleto tvrdoglavi.

Volim te.

Volim te!

Ne želim, ne želim da postojim bez tebe.

Ne želim da me predstavljaš kao najbolju drugaricu!!! 

Šetah tako ulicom, pa pređoh u drugu, treću... prestadoh da brojim.

Slika se sa svakim korakom izmenila. Beton je u svakom milimetru postajao različit. Negde se u travnjaku našao koji cvet koji se zatvorio od sebe - sklonio se od mraka, negde međutim, neki je cvet venuo. Zašto brati cveće i posle ga staviti u sobu kao ukras? Sve je lepo tako kako jeste. Ipak sam ubrala neke. Mama će se obradovati, a ja ću se diviti njima... sve dok ne uvenu. Na trenutke sam osetila i dim koji je izlazio iz dimnjaka kuća u kojima najverovatnije žive ljudi kojima je hladnije i koji su zavisnici od toplote. Potrčah.

I like it. I'm not gonna crack. I miss you. I'm not gonna crack. I love you. I'm not gonna crack. I love you. I'm not gonna crack. I killed you. I'm not gonna crack. 

Sve se odjednom ubrzalo. Moji koraci. Otkucaji srca... Dah sam pokušavala smiriti ali nije išlo. Nisam gledala oko sebe. Pokušavala sam pogledati u sebe. Videla sam sebe, ili bolje rečeno - to sam pokušala.

Come as you are, as you were, as I want you to be. As a friend, as a friend, as an old enemy. Take your time, hurry up, choice is yours, don't be late. Take a rest, as a friend, as an old enemy. 

Nebo je postalo pakleno, a tako mirno i divno. Sve te tamno plave boje pomešane sa jedva vidljivim nijansama narandžaste i boje trešnje. Oblaci koji su se jedva oslikavali na njemu, mogli su se osetiti. Ta lepota, ta neopisiva lepota.

Osetila sam tada neku vrstu olakšanja, dobrodošlice, mesto na kojem ne postoje granice i razlike. Bilo je to mesto bez ljudi.

Šetah tako ulicom, pa pređoh u drugu, treću... prestadoh da brojim. Samo ja i Nirvana hodasmo nedavno po stazama... stazama.

I tako se zaljubih u Nirvanu. 

I've must have died alone a long, long time ago. 

Zračim.

Da ste muva, komarac ili neki sličan insekt, ja bih za vas bila onaj uređaj koji vas ubija. Samo uradite BUM, ili bolje rečeno PUC i to je to. Da, to naravno pod uslovom da mi se približite, ako ste na dovoljnoj udaljenosti - spašeni ste.

Ali ja zaista zračim negativnom energijom danas!

Da, da...

Sve mi izgleda besmisleno, sivo, beživotno... Moram da idem da trčim! Od toga ću se osećati bolje. Kao i uvek... I usput da mami donesem neko cveće.

Zašto mi se nije još javio? Svaki sekund provodim pored telefona. Čak i kad spavam, želim da me probudi zvuk poruke.

Ne vredi... Ne vredi! 

Odmah u početku da postavim najbitnije pitanje: Vredi li biti političar?

Ovako, u mojoj opštini se ove godine živi život! Idu izbori i zbog toga se organizuju razni koncerti i manifestacije (Zvonko Bogdan, Frajle, Van Gogh i Bajaga nisu mala imena, kao i neki lokalni bendovi). Okej, prihvatam ove koncerte sa zadovoljstvom, ali bilo bi bolje kada bi, umesto da se održe u roku tri dana, održavali tokom cele godine. Mislim - evo u maju imate ovo i posle čekajte Novu Godinu da čujete neki dobar koncert (ako kao i prošle neće biti tuc-tuc, jer je to, je l' - in... ili - čisto da bude neka buka). Mislim da je tako u celoj Srbiji, ali sada ne govorim samo o koncertima, već o svemu o čemu političari PRIČAJU (bla bla bla) u reklamama koje mi idu na živce kada se pojave u toku nekog dobrog filma.

Da li moraš biti predsednik zemlje da bi pomogao onima kojima je pomoć potrebna?! NE! Naravno da ne! Međutim, oni se kupaju u lovi, brišu dupe sa roze novčanicama i posle našminkani, kada se uključe kamere pričaju o ekonomskoj krizi i nedostatku poslova... Imaju sastanke (sednice?) koje traju po nekoliko sati i samo se svađaju, niko nikoga ne sluša i svako tera samo svoje. I za to ih plaćaju? Uuuu, to mora da mnogo zamara i mora da im je mokar i donji veš koliko su se za vreme takvog posla preznojili.

Sve je ovo počelo u drugoj polovini devetnaestog veka kada su u tadašnoj Mađarskoj a današnjoj Vojvodini nastale značajne političke stranke (bilo je to vreme Austro-Ugarskog dualizma). Stranke su se raspadale i stapale u nove - neke čije je samo ime bilo promenjeno. Tako je i danas.

Politika znači pričati bez značaja. Kako jedna moja profesorka kaže: Ako neki političar LEPO priča (bez obzira na to ŠTA priča), ljudi koji malo ne uključe mozak - glasaće za njega. Jee, sada ko ima najbolje postere i reklame, ajde da glasamo za njega!

Ako želiš da zaradiš novac za potpisivanje papira i pričanje neistina pred kamerama, onda da - vredi biti političar. Dok se neko kupa u novcu, neko se preznojava na njivama da zaradi toliko da nahrani porodicu.

Ljudi mi govore da je anarhija loša stvar. Da, jer su ljudi naučili da misle samo na sebe a svet oko njih nek se snalazi kako zna i ume. Danas je ponos ako imaš noovac, a da li si dobar čovek to niko ne pita... Ah da, dobar si čovek ako imaš novac, tada si 100% pošten.

Ljudi, pomagajte voljenima i ljudima oko sebe. Umesto da kupite haljinu od 10.000 dinara, poklonite odeću ili hranu onima kojima je potrebno, jer to je nešto što političari rade uglavnom samo ispred kamera i kada su im potrebni glasači.

Volite, jer ljubav i pažnja su bitnije od bilo kakvog novca!

Kad budem punoletna i neću zavisiti od svojih roditelja, želim da pomažem onima kojima je to potrebno. Već imam neke planove, ali za sada su to samo planovi, ali učiniću šta god da se ostvare! 

Veeliko mi je zadovoljstvo što mogu podeliti sa vama neke od mojih prvih fotki koje sam slikala novim fotoaparatom (FUJIFILM S4000).

P.S. Fotoaparat sam kupila tek juče pa nisam imala vremena da isprobam sve opcije, tako da su sve fotografije slikane na SRAUTO. I da, nisu čak ni malo fotošopirane.

http://s1251.photobucket.com/albums/hh549/sanjasuncica/my%20beginner%20photos/