https://www.youtube.com/watch?v=ElX7x_qNUYQ

 

Hej-ho-vreme-je-da-se-pokrenem!

Ne mogu više ležati u krevetu i ništa ne raditi i samo misliti na njega! Vreme je za promenu, sada, odmah, od ovog trenutka kada završim kucanje! Nešto, između svega ostalog što planiram da uradim je da završavam stvari koje započnem. Na primer, danas do 23:59 ću završiti sa štrikanjem "ručkica" za fioke. Da, da, da! To je pod broj jedan. Drugo što ću završiti je maturski. To moram da ostavim sve do srede, jer tek u utorak mogu uzeti literaturu koja mi nedostaje. Ali hej! Do tada treba napisati puno toga, i pročitati knjigu "Gordost i predrasuda". Okej, mislim da su te dve stvari dovoljne za sada. Kada završim jednu - dodaću drugu i tako ću uvek nešto završavati, nešto što sam ko zna kad i ko zna iz kojih razloga započela.

Potrebno mi je ovo.

Sada ću ići kod sestre u cvećaru na kafu, a nakon toga ću ići da fotografišem neke gluposti. Ako napravim neke lepe fotke, sigurno ću ih podeliti sa vama. Eto, i to je jedan hobi koji sam zanemarila, iz ko zna kojih razloga.

Htela sam sutra da idem u Pančevo, da kupim vunicu za štrikanje, ali ostaviću to za neki drugi put, jer još nisam spremna da putujem u to mesto. A i sigurno bi me podsetilo na mnogo odlazaka kod dečka petkom. Tako da, to ću ostaviti za malo kasnije, kada mi tako bane :) u glavu.

Razmišljam ozbiljno o tetovaži. Ili na nozi, iznad članka (da izgleda kao narukvica, odnosto narukvica za nogu), ili negde na leđima blizu ramena. Još ne znam. Ne znam ni šta bih istetovirala. Imam nekoliko opcija, ali jedna pobeđuje. Još moram dobro da razmislim.

I eto, tako...

Prodaću i gitaru, ionako je nikad nisam svirala, a nekome će poslužiti više nego meni.

Stomak me nervira. Veoma me boli... Već danima. Nadam se da će uskoro prestati.

 

Nego... On je i dalje prisutan u mojim mislima, ali moram da se pokrenem, jer je ono što trebam. I on mi je rekao da se moram promeniti. Jedan dragi profesor mi je rekao da je neke stvari nemoguće promeniti, jer nas upravo one čine posebnima. Naravno da se ne mogu promeniti kompletno, ali neke osobine koje i meni samoj idu na živce bih mogla. Ono, u kolikoj meri će sve ovo biti izraženo, ne znam i ne mogu da kažem. Sačekaću da vreme to kaže. A do tada se nadam da će i on uvideti moj trud, jer ga je on prouzrokovao, i radim to koliko zbog sebe, toliko zbog ljubavi koju osećam prema njemu. Nadam se da za ovo drugo neće biti uzaludno, jer to je poslednje što bih želela! Nadam se, takođe, da ćemo ostati u što bližem kontaktu, da bi i on uvideo svojim očima sve ovo što sada pišem.

Jer neću odustati. Ne želim!

 

POR LO QUE NO SE DICE, PERO SE SIENTE.

 

Menjam se, dok me niko ne gleda.