Ona se budi

Заиста, шта бих требала да радим? Да их испљунем, да их исповраћам... Шта, шта?! Јер заборавити их не могу, нарочито не на данашњи дан.

Данас имам матуру. Да, завршила сам гимназију... Могу слободно рећи да ми је ту гимназију обележила једна љубав. Љубав која се, мислим, осећа само једном у животу на тај слободан, интензиван, дечији и себичан начин. Били смо срећни. О да! Били смо! Све док се нешто из дана у дан није преокренуло за сто осамдесет степени. И није се вратило на старо, а није ни нешто ново започело.

Добро, доста о томе, претпоставља се да сам заборавила. Барем то свет мисли. Небитно шта се дешава у мени. Нарочито овог дана када ето, већ сада у мени настаје олуја. Рекао си да ћеш плесати са мном валцер на матури. Угх!!! Моја туга је бесна, а мој бес је тужан! Ето, видиш, твоје мале глупе речи нису престале да утичу на мене, без обзира колико их игноришем. Без обзира колико сам их игнорисала за ова два-три месеца!

Нећу мислити на тебе! Не желим, заиста не могу. А знам, помислићу.. ЈЕР САМ ПРОКЛЕТА БУДАЛА.

"Да ли можеш

Да ли желиш

Да си тако јака

Да ли можеш

Да издржиш све?!"

Не могу и не желим, али боље ми је кад се мисли супротно.

Е да, знам да нисам одавно писала, али ето, речи су ме убијале, па сам их избегавала. Проблем је што сада не могу да нађем речи када желим јер осећам велику празнину и збрку. Још увек.

Ае, довиђења.

KAO PRVO, IZVINJAVAM SE STO PISEM VELIKIM SLOVIMA I OSISANOM LATINICOM, ALI PISEM PREKO MOBA, A NESTO MI SE POREMETIO CAPS LOCK.

*

NE VIDIM SMISAO, NE MOGU DA NADJEM NISTA STO BI ME POKRENULO. PUNK, JEDINA STVAR KOJA JE UVEK UCINILA DA ZABORAVIM NA PROBLEME I NE MARIM ZA OSECANJA, SADA VISE NEMA TU MOC. BILA SAM DANAS NA JEDNOJ FENOMENALNOJ SVIRKI, CEPALI SU I GOBLINE, I PIVO, I ATEISTE, I IDIJOTE, I GREEN DAY, I SVASTA JOS NESTO... U NAJNELJUBAVNIJOJ PUNK PESMI MOJE MISLI SU BILE KOD NJEGA. A JOS KADA SU POCELI DA SVIRAJU "KAD SRCE RADI BIM-BAM-BAM-BAM, SVE DRUGO JE MANJE VAZNO, SVAKA FONTANA SRECE JE PREMALA ZA MENE..." TO JE BILO, NE ZNAM. KAO DA SU MI ZABOLI NOZ U SRCE, U PLUCA... OSECALA SAM BOL, VELIKI BOL I POCELA DA SE GUSIM U SEBI. NISAM HTELA SLUCAJNO DA PUSTIM SUZU, I NISAM, ALI... TAJ FLESBEK KOJI MI JE ODJEDNOM PROSAO KROZ GLAVU. ON I JA SEDIMO ZAGRLJENI U ZANZIJU, JEDNOM METALSKOM KAFICU... ON I JA SMO TOG DANA SLUSALI OVU PESMU... TOGA DANA SAM MU DALA POLJUBAC LEPTIRA... I SVE, KAO DA SE TO DOGADJALO TADA, DOK SAM SEDELA U TOJ GUZVI, TAKO JE REALNO IZGLEDALO...

SADA, KADA SMO BILI U JEDNOM DRUGOM KAFICU, VALJDA NAS DESETORO, SVAKO OD NJIH, MOJIH PRIJATELJA MI JE IZGLEDAO NESTVARNO. TJ. JA SAM DELOVALA SEBI KAO NESTVARNA. SEDELA SAM TAMO, A USTVARI SAM BILA KOD TEBE, U TOM STANU, U TOJ TVOJOJ SOBI... I KAO DA SAM SE TEK PROBUDILA I VIDELA DA JOS SEDIS ZA KOMPJUTEROM... TI BI TADA UGASIO KOMP I DOSAO DA LEGNES PORED MENE.  KAKO MI NEDOSTAJE DVOJ ZAGRLJAJ, TVOJ DODIR, TVOJ GLAS, TVOJE RECI, TVOJ POGLED, TVOJE PRISUSTVO, PA MAKAR I SAMO PSIHICKO......

JA SAM ODLUCILA KRENUTI DALJE, JESAM, TEORIJSKI JESAM...

SAMO ME OVO PREOVLADAVA, SVE, SVE, AMA BAS SVE BIH DALA DA SAM PORED TEBE, DA SPAVAMO JEDNO PORED DRUGOG, DA TE GLEDAM KADA SE PROBUDIM U TOKU NOCI I DA SE PRITULJIM TEBI...

NEDOSTAJES MI, TAKO MI JEBENO NEDOSTAJES!

ZELIM DA SE PROBUDIM I DA SVE OVO BUDE SAMO JEDAN GLUP KOSMAR, ZELIM...KAO DA MI NESTO VREDI TO STO ZELIM...

ZASTO TE TOLIKO VOLIM? ZASTO NE PRESTANEM DA MARIM ZA TEBE? NE ZELIM DA PLACEM VISE, NE ZELIM... 

https://www.youtube.com/watch?v=ElX7x_qNUYQ

Hej-ho-vreme-je-da-se-pokrenem!

Ne mogu više ležati u krevetu i ništa ne raditi i samo misliti na njega! Vreme je za promenu, sada, odmah, od ovog trenutka kada završim kucanje! Nešto, između svega ostalog što planiram da uradim je da završavam stvari koje započnem. Na primer, danas do 23:59 ću završiti sa štrikanjem "ručkica" za fioke. Da, da, da! To je pod broj jedan. Drugo što ću završiti je maturski. To moram da ostavim sve do srede, jer tek u utorak mogu uzeti literaturu koja mi nedostaje. Ali hej! Do tada treba napisati puno toga, i pročitati knjigu "Gordost i predrasuda". Okej, mislim da su te dve stvari dovoljne za sada. Kada završim jednu - dodaću drugu i tako ću uvek nešto završavati, nešto što sam ko zna kad i ko zna iz kojih razloga započela.

Potrebno mi je ovo.

Sada ću ići kod sestre u cvećaru na kafu, a nakon toga ću ići da fotografišem neke gluposti. Ako napravim neke lepe fotke, sigurno ću ih podeliti sa vama. Eto, i to je jedan hobi koji sam zanemarila, iz ko zna kojih razloga.

Htela sam sutra da idem u Pančevo, da kupim vunicu za štrikanje, ali ostaviću to za neki drugi put, jer još nisam spremna da putujem u to mesto. A i sigurno bi me podsetilo na mnogo odlazaka kod dečka petkom. Tako da, to ću ostaviti za malo kasnije, kada mi tako bane :) u glavu.

Razmišljam ozbiljno o tetovaži. Ili na nozi, iznad članka (da izgleda kao narukvica, odnosto narukvica za nogu), ili negde na leđima blizu ramena. Još ne znam. Ne znam ni šta bih istetovirala. Imam nekoliko opcija, ali jedna pobeđuje. Još moram dobro da razmislim.

I eto, tako...

Prodaću i gitaru, ionako je nikad nisam svirala, a nekome će poslužiti više nego meni.

Stomak me nervira. Veoma me boli... Već danima. Nadam se da će uskoro prestati.

Nego... On je i dalje prisutan u mojim mislima, ali moram da se pokrenem, jer je ono što trebam. I on mi je rekao da se moram promeniti. Jedan dragi profesor mi je rekao da je neke stvari nemoguće promeniti, jer nas upravo one čine posebnima. Naravno da se ne mogu promeniti kompletno, ali neke osobine koje i meni samoj idu na živce bih mogla. Ono, u kolikoj meri će sve ovo biti izraženo, ne znam i ne mogu da kažem. Sačekaću da vreme to kaže. A do tada se nadam da će i on uvideti moj trud, jer ga je on prouzrokovao, i radim to koliko zbog sebe, toliko zbog ljubavi koju osećam prema njemu. Nadam se da za ovo drugo neće biti uzaludno, jer to je poslednje što bih želela! Nadam se, takođe, da ćemo ostati u što bližem kontaktu, da bi i on uvideo svojim očima sve ovo što sada pišem.

Jer neću odustati. Ne želim!

POR LO QUE NO SE DICE, PERO SE SIENTE.

Menjam se, dok me niko ne gleda.