Ona se budi

Kako da se skoncentrišem na učenje, ako mi je ON non-stop u mislima?!

Pomirila sam se sa time da me verovatno nikad nije smatrao najboljom drugaricom (iako je tako govorio), da me nije voleo kao što je govorio, da ga je briga za mene i sve to... ali se ne mogu pomiriti sa time da još uvek mislim na njega!!!

Ne zaslužuje to. Ne od mene. A eto!

Kako to da izaberemo povrediti osobe koje su nas volele radi nekoga ko...

Ne žalim... Ne žalim zbog ničega što sam uradila.

Sledila sam srce - slomio ga je.

Samo se nadam da čekanje da se zacele rane neće biti previše dugo.

Već mi je dosta svega. 

Vratile su se uspomene.

Neko vreme nisu bile prisutne... ali opet su tu.

I šta ću drugo nego da tugu utopim u muzici... 

I uvek svečano obećam, a znam da lažem u sebi...

Bićeš samnom pa makar to bilo i sa pedeset godina? Szív, znaš li koliko mi godina patnje preostaje do tad? Ne uspevam da te izbrišem iz sećanja... Sećanja i ne bi bila toliki problem, ali ja ne uspevam da te izbrišem iz srca, ili barem zaledim...

Ne uspevam, nikako.

Prestala sam da pišem poeziju, zbog tebe. Ti, moja inspiracija, počeo si da me ubijaš... Sateravao si me u mrak. Plašila sam se, i još uvek se plašim da otuda nema povratka. Ima li povratka od tvoje ljubavi? Ima li?

Zar je istina da se samo jednom ljubi, kako kaže Čorba?

Meni sve nagoveštava da jeste.

Još pamtim trenutak kada sam te prvi put ugledala. Svaki moj korak... Tvoje namigivanje i osmeh. Szív, od tada... od tog jednog trenutka, nekoliko sekundi... od tog trenutka ja pripadam tebi.

Sve godine koje su prošle od tad... Svi ti meseci, meseci kada sam se radovala što sam u školi, a ne na raspustu... mogla sam te viđati svakodnevno.

Szív, nedostaješ mi.

Nedostaje mi da me neko zove na onakav način, na koji si samo ti znao.

Želim da te zagrlim... kao dete.

Želim da zaspim u tvom zagrljaju. Nikad pre nisam, a tako sam želela. Ti i ja - jedno pored drugog, prituljeni... gledamo zvezde padalice... August je tad bio..?

Bićeš samnom pa makar to bilo i sa pedeset godina? Zašto si mi to rekao? Sada imam nadu, imam tračak svetlosti.

Naša priča neće biti pričica, već roman?.. Zašto si me slagao?

Dođe mi da zaplačem, tako pošteno, zbog tebe, posle toliko vremena.

Ti si moj(e) Szív... Szívem.

Ne volim januar, još manje ponoć Nove godine... Ne volim.

Ponovo se vraćam godinu dana unazad.

Moja plava kapa ima neku snagu da pokrene uspomene i sećanja, i osećanja.

Otkud običnoj kapi ta snaga? Ta moć?

Ti si joj to podario.

Ti si je učinio magičnom, tvoje reči...

I opet slušam muziku koju inače ne bih pustila - jer je to nežna, osećajna i... muzika koja budi osećanja ljubavi, čak i patnje.

Slušam samo zbog toga što si mi je ti poslao. Ti...

I ja ne mogu, sve i da hoću zaboraviti tvoje plave oči.

Još .. .....

Szív...