Uporno me steže u grudima.
Neprestano, ne mogu to da zaustavim... I želela bih da te nazovem, da ti kažem
da mi nedostaješ i da ne mogu da budem bez tebe, ali onda me nešto zaustavi. To
uopšte ne bi ni vredelo, jer bih samo još učinila ovu mučnu tugu još mučnijom.
A ubija me, ubija me polako sve ovo. Ne mogu da se pomirim sa činjenocom da sam
te izgubila, ali svejedno ne želim bar još uvek nešto da preduzimam jer se
plašim da ne pogoršam stvari. Ali boli, boli me jako. Javi mi se, javi mi se,
samo da ti čujem glas, samo želim da znam da ti je još uvek stalo. Potrebna mi
je nada, potrebna mi je veoma, jer će bez nje moje srce istruleti. I više ništa
neće imati smisla. Ova bol prevazilazi sve, sve boli koje sam ikad osećala.
Puno ih prevazilazi. Ne želim da te izgubim! Ne mogu to da podnesem kad te
toliko volim!!! Želim da budem pored tebe, zauvek. Bane, volim te! Volim te kao
što niko nikad nije nikoga voleo!
ŽELELA BIH SAMO DA NAPOMENEM DA SU ČLANCI KOJI U NASLOVU SADRŽE REČ "NEŠTO" DELIĆI MOG PISANJA KADA NEŠTO POČNE DUBOKO DA ME GUŠI. NE OBJAVLJUJEM SVE REDOM, NIT ĆU OBJAVITI SVE, VEROVATNO.
