Ona se budi

Kako da se skoncentrišem na učenje, ako mi je ON non-stop u mislima?!

Pomirila sam se sa time da me verovatno nikad nije smatrao najboljom drugaricom (iako je tako govorio), da me nije voleo kao što je govorio, da ga je briga za mene i sve to... ali se ne mogu pomiriti sa time da još uvek mislim na njega!!!

Ne zaslužuje to. Ne od mene. A eto!

Kako to da izaberemo povrediti osobe koje su nas volele radi nekoga ko...

Ne žalim... Ne žalim zbog ničega što sam uradila.

Sledila sam srce - slomio ga je.

Samo se nadam da čekanje da se zacele rane neće biti previše dugo.

Već mi je dosta svega. 

Htedoh tog dana u budućnost virnuti. 

Živeti u prošlosti, nisam želela;

Bolnoj, slatkoj, koja nosi odsjaj žuti

u nebu koje gledati nisam smela.

Htedoh tog dana u budućnost virnuti,

Sa silnom željom, nepremostivim žarom,

očima izlečenog slepca koji sni

o danu sreće, o osećaju starom...

Te noći možda samo san jedan usni',

sa silnom željom, nepremostivim žarom.

Nastavih od tad bajke naivne sniti:

o poljupcima ispod zvezdanog neba,

o srcu što ljubav više neće kriti...

Ti si taj koji srcu uvek zatreba -

nastavih od tad bajke naivne sniti.

Pesmu sam napisala pre mnogo vremena, ali ipak - želim je podeliti sa nekim. 

Želim...

Želim da ne dođe dan mog osamnaestog rođendana. Ima još dosta meseci, mnogo izlazaka i zalazaka Sunca, sati... a istovremeno vreme teče kao slobodna ptica u letu.

Zašto ne želim? Svi koje poznajem jedva čekaju svoje takozvano punoletstvo... Želim i ja... ali istovremeno mi se prevrće stomak od toga.

Živim u laži.

Ne želim poklone. Ne želim novac. To mi ne pričinjava apsolutno nikakvo zadovoljstvo. Nemam želje kao što su neke sulude materijalne stvari. Sve što želim je da svi moji prijatelji budu prisutni, i da se pre svega zabavimo. Ne želim sedeljku kao što to biva na većini rođendana na kojima sam bila prisutna... Najbolji poklon koji mi neko može dati je svoje dobro raspoloženje (koje nije izazvano alkoholom).

Ali je l', svako ima neku želju skrivenu u dubini svoga srca...

Moja će nažalost ostati samo to - želja. 

Sanjala sam jedan san. Mogla bih reći i da je bio čudan, jer nikad pre (mislim) nisam sanjala nešto slično.

Bili smo u školi. Ceo moj razred (ili samo većina) i organizovali smo protest. Protest protiv profesora matematike tj. našeg razrednog. Ja sam bila vođa, lider. I svi su odustali... Samo je jedna devojka ostala pored mene. Zapravo je to jedna devojka koju u stvarnom životu ne volim puno, ali ipak je samo ona ostala.

Na kraju, došao je naš razredni i samo mirno, sa naboranim čelom rekao da sam izbačena iz škole. Meni je bilo svejedno - upisaću neku drugu školu... ali sam bila ponosna na sebe što sam uradila nešto što podiže ponos učenika, da se ne navikavaju na svakodnevno spuštanje ispod zemlje.

Šta znači ovaj san? Ne mogu da pronađem u sanovniku ni protest, ni vođa...

Mislim da mi san govori da nešto treba da se uradi. Jer nije normalno da od 27 učenika, 20-toro dobiju 1. Možda je normalno negde drugde, ali u mom razredu ne. Naravno, nije sva krivica u profesoru, za NEKE jedinice nije... Ali trebao bi da mućne glavom.

Da li postoji na internetu neki sajt sa pravilnikom za škole, ili svaka škola ima svoj?