Ona se budi

Или на немачком "Die Welle" је филм снимљен две хиљаде и осме године у Немачкој. Поента филма је фашизам, диктатура, виша раса, аутократија и наравно људска психа.

Желим само да препоручим филм, али не и да вам кажем тачно о чему је реч. Рећи ћу само оволико: професор панкер добија тему "Аутократија" коју он мора да представи својим ученицима, уместо "Анархија" коју је он желео. Ученици су тотално незаинтересовани, наравно, као и сви средњошколци. Да би професор учинио часове све више и више интересантним, он уводи разна фашистичка правила које они прихватају да поштују, ради часова, наравно. Но, шта се догоди када се неко превише загреје за неку ствар?

ОДГЛЕДАЈТЕ ФИЛМ, ПРЕПОРУЧУЈЕМ ВЕОМА, ВЕОМА!

Ево и трејлер (копираћу само линк, јер ме изгледа овај блог мрзи па неће да ми уплоадује видео): https://www.youtube.com/watch?v=1HbsHatqKqc

Филм је, иначе, снимљен по истинитој причи.

Можете да преузети са нета, или гледати на нету (на сајтовима као што су филмовизија и слични).

Поздрав!

П.С. Ако будете гледали филм, јавите ми утиске ;)

Има тренутака када жалим што не живим свој сан!

Иако су моји снови већином неповезани, овај је био веома реалан.

Факс и мотор.

Као прво, мислим, прва срећа је била у томе што сам уписала факс (без обзира што је он био смештен у мојој основној школи и што су професори били из моје средње школе, ја сам била на факсу!). Немојте сада схватити погрешно, ја хоћу уписати факс ове године, али се много плашим пријемног јер ми је једини циљ буџет...

Нема буџета, нема факса. > Нема факса, нема образовања. > Нема образовања, Сања ће бити веома тужна.

Други део сна је што сам добила прелеп мотор на поклон. И пошто се не разумем у моторе, све што могу рећи је да је био црвен, аливише бордо... и није био скутер! Мислим, био је неки од бољих мотора, али такви што се могу виђати свакодневно.

Нешто налик овоме:

Нешто што ћу имати - никада.

Ехх...

Него, да проверим сановник.

Факултет-добро ћеш проћи. / Мотор-примите понуђену помоћ у послу и постићи ћете жељени резултат у послу.

И да, сад се сећам. Сањала сам између осталог и другарицине очи. Обе су биле различите боје, само не могу да се сетим боја. Уф.

Но, ништа. Одох.

Не могу тренутно да се сетим који је то текст био у коме сам ову реченицу прочитала (не идентично написану, већ по смислу исту).

Суштина је у томе што терање, прекоравање и неки блажи обилици овога доприносе повећању бунта, а бунт у оваквим случајевима не доноси напредак, нипошто.

Терај ме да нешто урадим - Е БАШ НЕЋУ. Чак и ако ми то говориш из оне најбоље намере. Моје обавезе нећу радити када ми то неко каже, већ када ја одредим да је време да буду урађене.

Похвали ме за неку ситницу коју сам урадила (а има их много, без бриге) и имаћу инспирацију за даљи труд и напредак!

Кажи ми и онe најмање речи похвале и доказаћу ти да сам те речи заслужила.

Прекоравај ме, пустићу те да мислиш да си у праву.

Не знам шта ми је ових дана, али много сам се улењила! Само спавам по цео дан, гледам серију и ништа не радим. Учим само за пријемни, а школу ко шиша. И сутра имам (тј. данас) два одговарања, а ништа нисам пипнула.

Морам да престанем да спавам поподне, дефинитивно...

Иначе, имамо неку хуманитарну акцију у школи. Свако од ученика може допринети тако што ће донети неку одећу... Ја сам спремила неке своје ствари које не носим, али мама је стварно претерала. Добро, када су у питању хуманитарне акције, никад није довољно давања, али како ћу ја однети две огромне (кад кажем огромне, онда то заиста и мислим, буквално) кесе у школу?

Желим вам свима лаку ноћ!

Ја морам под хитно на спавање, јер ћу у супротном, по овонедељном обичају преспавати цели дан! А то није добро. Морам да се покренем!

Ето свратих мало на блог после мале паузице.

Имам времена, али и немам. Ево, субота је увече а ја седим изморена кући, јер ми се није излазило у град. Мислим да ми је било довољно вуцарање лап-топа са једног краја града на други, и то пешице. Сат времена хода и моја леђа су мртва!

Моја сестра је раскинула дугогодишњу везу. Заправо, када сам сазнала због чега, подржала сам је. Лик ју је гушио! Подсетило ме је на моју претходну везу. Једноставно, не знам зашто неки мушкарци не схватају да девојкама није потребан прилепак и неко ко контролише сваки њен корак. Ама, ако нешто жели да подели са тобом, сама ће то урадити. Данас сам прочитала један занимљив статус на фејсу. Нешто на фору, "Дај девојци слободу, и задржаћеш је заувек". Слажем се наравно. Сви смо ми слобода избора, и сви требамо да задржимо властиту слободу.

Било ми је у плану да учим за пријемни данас, али нисам могла да се одвојим од енглеског! Радим неки портфолио граматике. Да, увек нешто компликујем. Сутра трошим цео дан на мој вољени српски!

И ето, тако...

Недостаје ми мој дечкић. Ето, кад сам писала ово неколико редова горе... Он ме не гуши и желим све да поделим са њим, па макар и те најбаналније ствари. Верујем да и он то осећа. Јадан, сада има пуно обавеза око испита... Надам се да ће их напокон положити! *Фингрс кроусд*

Поново сам се навукла на серију својег "тинејџерства". Аргентински БУНТОВНИЦИ. Одох да гледам.

Свима шаљем поздраве и надам се да ћу бити активнија ових дана на блогу.