Не могу тренутно да се сетим који је то текст био у коме сам ову реченицу прочитала (не идентично написану, већ по смислу исту).

Суштина је у томе што терање, прекоравање и неки блажи обилици овога доприносе повећању бунта, а бунт у оваквим случајевима не доноси напредак, нипошто.

Терај ме да нешто урадим - Е БАШ НЕЋУ. Чак и ако ми то говориш из оне најбоље намере. Моје обавезе нећу радити када ми то неко каже, већ када ја одредим да је време да буду урађене.

Похвали ме за неку ситницу коју сам урадила (а има их много, без бриге) и имаћу инспирацију за даљи труд и напредак!

Кажи ми и онe најмање речи похвале и доказаћу ти да сам те речи заслужила.

Прекоравај ме, пустићу те да мислиш да си у праву.