Želim...
Želim da ne dođe dan mog osamnaestog rođendana. Ima još dosta meseci, mnogo izlazaka i zalazaka Sunca, sati... a istovremeno vreme teče kao slobodna ptica u letu.
Zašto ne želim? Svi koje poznajem jedva čekaju svoje takozvano punoletstvo... Želim i ja... ali istovremeno mi se prevrće stomak od toga.
Živim u laži.
Ne želim poklone. Ne želim novac. To mi ne pričinjava apsolutno nikakvo zadovoljstvo. Nemam želje kao što su neke sulude materijalne stvari. Sve što želim je da svi moji prijatelji budu prisutni, i da se pre svega zabavimo. Ne želim sedeljku kao što to biva na većini rođendana na kojima sam bila prisutna... Najbolji poklon koji mi neko može dati je svoje dobro raspoloženje (koje nije izazvano alkoholom).
Ali je l', svako ima neku želju skrivenu u dubini svoga srca...
Moja će nažalost ostati samo to - želja.
