Već me je u'vatila trema. Čak i juče sam bila nemirna.
Sutra imam jedno bitno takmičenje iz istorije Vojvodine a tako se plašim da ću zabrljati i upropastiti uspeh ekipe. Učila sam jako puno i većinu informacija znam, ali ipak se nađu stvari koje sam kao nebitne potisla van mozga.
Nadam se da mi neću zapasti upravo ona pitanja na koje sam odgovor ili zaboravila, ili nedovoljno naučila. Uf...
Sve u svemu, Srećo, poželjna si sutra. Veoma poželjna. 
Kako bih volela da mi jedna posebna osoba poželi sreću... To bi me umirilo barem malo.
Aaaaa!!!
Odoh da spavam... Sutra ujutro ustajem rano da bih stigla da ponovim sve.
