[ Nešto KAO dnevnik
]
07 Januar, 2013 13:36
Sigurno se pitate šta znači ovaj naslov.
Ne mogu tačno da ga prevedem, pa ću ga samo objasniti. To je reč na mom maternjem jeziku, koja označava kada se nekolicina devojaka okupi u kući nečije devojke i štrikaju, heklaju, vezu (ako se tako kaže) i slično. To je uglavnom bila tradicija starijih žena, koja se uglavnom izgubila. Pa, moja drugarica Lidija i ja pokušavamo da to obnovimo! Iako smo osamnaestogodišnje kobile od kojih samo ja umem da štrikam, a Lidija se evo sada muči da pohvata sve što sam joj objašnjavala. I dobro joj ide, s obzirom na moje objašnjavanje!
Evo neke sličice:
Prvi pokušaj - propao.
Drugi takođe.
Treća sreća.
Četvrti put...
Iiiii posle ne znam ni sama koliko puta:
Lidija je uspela!
BRAVO, BRAVO!
07/01/2013, 17:16
To se kod nas zvalo "prelo".
Lepo je u društvu i sve je lakše.
Nekada davno, sa komšinicama sam radila zajednički puno stvari, uz priču i šalu, brže se ljušte paprike za ajvar ili nešto slično.
Sada imam-nemam drugi komšiluk, u velikom gradu je velika stvar ako te komšija pozdravi.
Eh, kuda idemo...
07/01/2013, 18:02
Srećom ne živim(o) u gradu. Na selu je život lepši (pardon, ovde gde ja živim to je varoš, ne selo). Ako ne ni znog čega drugog, onda zbog toga što se ljudi zadovoljavaju manjim stvarima i ne žive užurbanim gradskim životom.