Usnuli su u prostor
Bez kraja
Bez početka
Bosa su im stopala dodirivala pod
U nedostatku stida
Postadoše nagi
Pogleda punog straha
Ukočenog, bezizražajnog lica
Među drhtavim rukama
Čuvali su vatru
Već dogorelu
Sveću koja tišti mrak
Sveću koja daje strast
Životu
Koja je tištila
Koja je davala
Nekad sve
Životu
Plamen beše miran, jednoličan
Među drhtavim rukama
Počeo se rađati nestanak
Vosak im prekriše dlanove
Napraviše bore
Istrošene linije života
Izgoreće sveća
Nestaće plamen
Zaleđeno srce
Umreće
