Usnuli su u prostor

Bez kraja

Bez početka

Bosa su im stopala dodirivala pod

U nedostatku stida

Postadoše nagi

Pogleda punog straha

Ukočenog, bezizražajnog lica

 

Među drhtavim rukama

Čuvali su vatru

Već dogorelu

Sveću koja tišti mrak

Sveću koja daje strast

Životu

Koja je tištila

Koja je davala

Nekad sve

Životu

 

Plamen beše miran, jednoličan

Među drhtavim rukama

Počeo se rađati nestanak

Vosak im prekriše dlanove

Napraviše bore

Istrošene linije života

Izgoreće sveća

Nestaće plamen

Zaleđeno srce

Umreće