Znam da ja shvatam pesnike, i znam da protumačim tajne i osećanja iz mnogih pesama, sve te skrivene značaje... Znam, jer se i ja ponekad tako osećam. Ne govorim da sam ja neka pesnikinja, niti da mogu sve zagonetke u svim pesmama odgonetnuti...
Uglavnom, pišem pesme, ali samo onako, kad ne mogu naći bolji način da izrazim osećanja. Imam nekoliko tipa čitalaca:
-oni koji pročitaju pesmu, shvate je, i u pogledu vidim da ih je dotakla
-oni koji pročitaju pesmu, shvate je, ali ih nije dotakla
-oni koji pročitaju pesmu, vide da li se rimuje ili ne i prema tome zaključe da li je lepa ili nije
-oni koji čitajući pesmu ismevaju svaku njenu reč (napr. Pa kako možete pričati o svemu a istovremeno o ničemu)
takođe postoje i oni koji ne pročitaju pesmu, ali oni trenutno nisu bitni za ono što želim da istaknem.
Ovde bih želela da istaknem one koji pesme ismevaju, takođe reči, način na koji su napisane, sve...
Zašto? Ako ti to ne možeš da shvatiš, ili ostavi po strani i ne čitaj, ili ma koliko tebi glupo izgledalo, nekome je duša ostala u toj pesmi.
Zbog toga - pokažite makar NAJMANJE poštovanje prema ovakvim osobama (pesnicima, ili nama - pesnicima u pokušaju), jer verujte, nas i najmanja od najmanjih sitnica koje su vama apsolutno nebitne, može dotaći, pokrenuti, ili odvući u neku tamu.
