Sledeće nedelje treba da se vidim sa njim.
Zvaću ga Szív ovde na blogu (mislim da sam ga u nekim prethodnim člancima tako zvala; inače, to je mađarska reč koja znači Srce).
Veoma sam se promenila od našeg poslednjeg viđenja, i fizički i psihički. Više nisam ona devojčica koja nameće sebi vesele boje na oči kada pomisli na njega. Počela sam da gledam na stvari realno. Zašto bih ja "trčala" za njim i bila uvek tu za njega, kad on to ni ne ceni toliko..? Seti me se kada mu ćefne...
Volim ga, i da me pita da budem sa njim, naravno da bih pristala... Naravno, pod uslovom da bude slobodan, jer NIKAD više neću biti treća osoba u nekoj vezi. Takođe me hvata mučnina kada pomislim da sam mu druga opcija.
Sad sam se dopisivala sa jednim mojim veoma dobrim prijateljem (u daljem tekstu Ithil). Pitao mi je kako mi je ljubavni život, jer dugo nismo pominjali tu temu. Rekla sam mu da je sve po starom i da se Szív setio posle tri meseca da mi se javi... Njegov odgovor je bio da zaslužujem bolju osobu.
U teoriji se slažem. Ali ni sa perfektnom osobom ne bih osećala tu nevinu sreću deteta koju osećam kad samo mislim na njega, a kamoli kad ga vidim. Szív.
Takođe mi je Ithil rekao da je Szív ženskaroš koga zanima samo seks.
Pa sve ljude zanima seks... I mene. A to da je ženskaroš... za to mogu staviti ruku u vatru da nije istina (barem ne kada je zaljubljen). I ja sam mislila da je ženskaroš kada sam ga upoznala, nakon naših prvih razgovora i kada mi je nabrojio samo neke od devojaka sa kojima je bio. Srećom, nakon sve dužeg prijateljstva, on je polako skidao svoju masku i pokazao mi je tog Szíva koji itekako može da oseća celom dubinom svoga srca...
Razumem ga i zašto mi se nije javljao od Nove godine...
Ali nikako...
NIKAKO neću razumeti njegovu neodlučnost (ako će i postojati neka).
Sledeće nedelje će sve biti ili crno, ili belo.
Jedan i jedan samo su ponekad dva,
iako nije logično
to je ljubavna matematika.
