Odmah u početku da postavim najbitnije pitanje: Vredi li biti političar?
Ovako, u mojoj opštini se ove godine živi život! Idu izbori i zbog toga se organizuju razni koncerti i manifestacije (Zvonko Bogdan, Frajle, Van Gogh i Bajaga nisu mala imena, kao i neki lokalni bendovi). Okej, prihvatam ove koncerte sa zadovoljstvom, ali bilo bi bolje kada bi, umesto da se održe u roku tri dana, održavali tokom cele godine. Mislim - evo u maju imate ovo i posle čekajte Novu Godinu da čujete neki dobar koncert (ako kao i prošle neće biti tuc-tuc, jer je to, je l' - in... ili - čisto da bude neka buka). Mislim da je tako u celoj Srbiji, ali sada ne govorim samo o koncertima, već o svemu o čemu političari PRIČAJU (bla bla bla) u reklamama koje mi idu na živce kada se pojave u toku nekog dobrog filma.
Da li moraš biti predsednik zemlje da bi pomogao onima kojima je pomoć potrebna?! NE! Naravno da ne! Međutim, oni se kupaju u lovi, brišu dupe sa roze novčanicama i posle našminkani, kada se uključe kamere pričaju o ekonomskoj krizi i nedostatku poslova... Imaju sastanke (sednice?) koje traju po nekoliko sati i samo se svađaju, niko nikoga ne sluša i svako tera samo svoje. I za to ih plaćaju? Uuuu, to mora da mnogo zamara i mora da im je mokar i donji veš koliko su se za vreme takvog posla preznojili.
Sve je ovo počelo u drugoj polovini devetnaestog veka kada su u tadašnoj Mađarskoj a današnjoj Vojvodini nastale značajne političke stranke (bilo je to vreme Austro-Ugarskog dualizma). Stranke su se raspadale i stapale u nove - neke čije je samo ime bilo promenjeno. Tako je i danas.
Politika znači pričati bez značaja. Kako jedna moja profesorka kaže: Ako neki političar LEPO priča (bez obzira na to ŠTA priča), ljudi koji malo ne uključe mozak - glasaće za njega. Jee, sada ko ima najbolje postere i reklame, ajde da glasamo za njega!
Ako želiš da zaradiš novac za potpisivanje papira i pričanje neistina pred kamerama, onda da - vredi biti političar. Dok se neko kupa u novcu, neko se preznojava na njivama da zaradi toliko da nahrani porodicu.
Ljudi mi govore da je anarhija loša stvar. Da, jer su ljudi naučili da misle samo na sebe a svet oko njih nek se snalazi kako zna i ume. Danas je ponos ako imaš noovac, a da li si dobar čovek to niko ne pita... Ah da, dobar si čovek ako imaš novac, tada si 100% pošten.
Ljudi, pomagajte voljenima i ljudima oko sebe. Umesto da kupite haljinu od 10.000 dinara, poklonite odeću ili hranu onima kojima je potrebno, jer to je nešto što političari rade uglavnom samo ispred kamera i kada su im potrebni glasači.
Volite, jer ljubav i pažnja su bitnije od bilo kakvog novca!
Kad budem punoletna i neću zavisiti od svojih roditelja, želim da pomažem onima kojima je to potrebno. Već imam neke planove, ali za sada su to samo planovi, ali učiniću šta god da se ostvare!
