Često sam proteklih godina koristila ovaj citat, u negativnom smislu. Nikad nisam mogla pozitivno sagledati reči iz ove rečenice. Sada to činim - napokon.

Da, kako zamišljate savršen život?

Danas sam nešto sanjarila na ovu temu... Heh, dobro, neću da lažem sebe, uvek sanjarim o nečemu što ima veze sa ovim.

Moj san (ukratko) je da završim ovu svoju srednju školu (neću napisati koju, radi privatnosti), da upišem filološki fakultet (za srpski jezik), verovatno u Novom Sadu, da ga završim u roku od četiri godine (nikako više :) ), da usavršim svoj engleski, nemački, i španski (može i latinski), a naučim francuski i mađarski (može i češki, ionako je sličan mom maternjem jeziku)... O da, znam da sam zaluđenik za jezicima. Ali - koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš, zar ne?

To mi je kao nešto osnovno, najosnovnije.

Maštam o tome da uzmem gitaru u ruke, i vežbam, vežbam, i veeežbam, i naučim da sviram (makar i one najjednostavnije pesme :) ).

Takođe mi je san da upoznam nekog dečka sa krestom, pankera (po ponašanju i razmišljanju) u pravom smislu te reči - ovo mi je neki devojački, tinejdžerski takoreći san.

Volela bih da naučim da heklam i štrikam, da pravim odeću...

O da, umalo zaboravih - fotografija, moj veliki san.

To su kao moji najbitniji ciljevi u životu.

Pored toga, ovi nematerijalni su takođe da nikad ne postanem materijalista, da kao do sad budem zadovoljna postignutim uspehom, ali da uvek težim ka većem... Da zadržim svoje stavove prema prirodi, novcu i korumpiranim ljudima, naravno - da te stavove upotpunjujem, jer učimo dok smo živi.

To bi otprilike bilo to.

Budna sam, i malim, ali sigurnim koracima krećem ka ostvarivanju svojih snova.

 

Jedan od mojih ludačkih snova je da napišem roman... :)