Potukla sam se.
Martinkama u zube! Ili između nogu, svejedno.
Tako je to kada izabereš loše vreme za šetnju sa najboljom drugaricom. I baš u to vreme naiđe neki pijanica koji te pomeša sa nekom devojkom koja mu je sinoć u diskoteci psovala mrtvu majku. Da se razumemo - bio je pijan kao letva.
Zgrabi mene čovek i počeo da me vuče prema drugoj strani ulice... Mislila sam prvo neko iz mog društva želi da me baci u sneg (tipično za njih), ali onda sam osetila onaj odvratni smrad alkohola koji je dopirao iz njegovih usana. Okrenuh se i ops, apsolutno nepoznato lice. Nikad ga pre u životu nisam videla.
Počeo je da viče na mene, zašto sam mu vređala majku koja mu je mrtva. Idemo u sud - rekao je.
Pijani magarac!!!
Gde bre magarac, magarac je još i lepa životinja.
Pijani stvor!!! Debil.
Prvo sam ga šutnula između nogu. Martinkama. Videlo se - zabolelo ga je. Pa gde i ne bi? (haha) Ali stegnuo mi je samo jače ruku i još je više počeo da viče. Onda sam ga pesnicom nekoliko puta udarila u facu. Još gore, počeo je i on mene da udara. I posle sam popizdela i počela sam ga šutirati gde sam stigla.
Ljudi su prolazili, kao da se ništa nije dešavalo. Moglo se završiti ovo i drugačije, ali na moju veliku sreću, šetali su jedan starac i starica, i zaustavili se pored nas i smirili ga samo toliko da mi pusti ruke.
Brzo sam sa drugaricom otišla dalje. I prošlo je neko vreme dok jedna od nas nije progovorila.
Lidija - moja najbolja drugarica, mi je rekla da mu je videla krv na usni.
Braaaavo ja!!! Ponosim se sobom!
Srećom sam se kao mala družila sa dečacima i naučila sam da se veoma dobro branim. I da, jedan veliki poljubac mojim martinkama.
