Neko mi je rekao da ljudi uglavnom uvek nose masku.

Maska đaka, profesora, direktora, bezosećajne osobe, hrabre osobe...

Koju masku nosim danas?

Ako tako gledamo, da li mi imamo svoje pravo lice? Ako pretpostavimo da ja imam masku odlične učenice, kćerke, sestre, dobre prijateljice, neprijatelja, hrabre osobe, za neke čak i masku bezosećajnosti... I još tonu drugih maski različitih osobina...

Koje je moje pravo lice?

Da li možemo da uzmemo komadiće iz različitih maski i napravimo jednu? A šta ako je neka maska lažna?  Da li će i naše JA biti lažno?

Koje je ustvari naše pravo JA kada nas svaki čovek vidi na drugačiji način?

 

Zašto jednostavno ne izaberem neku prijatnu masku? Ali ne, ja moram biti posebna, moram udaljavati ljude od sebe...

Zašto sam tako prokleto tvrdoglava?! I imam neprelomiv ponos. Zašto?!

Da li je čak i to neka vrsta maske?

Kada će se pojaviti neko ko će videti šta me muči i pred njim više neću morati da nosim odbrambeni štit? Hoće li se taj neko vratiti? Ili će doći neko drugi?

Volela bih da znam to.